Mugo na kamenu
Osim biljaka koje pronalazimo u prirodi, dobar materijal za oblikovanje može biti i kupovna sadnica. Pri odabiru treba obratiti pažnju na to da li je biljka zdrava, dobro razvijena i pogodna za obradu, zatim, na izgled stabla i raspored grana.
Mugo je iz roda patuljastih borova, pogodan za rad. Ovaj primerak osim što ima interesantan pridanak, grane mu se iz horizontalne linije povijaju na gore, što daje mogucnost primene više stilova.
Odabrala sam okruglu, glinenu posudu, dovoljne dubine da se smesti veci deo korenja, koje je dobro razvijeno kod ove sadnice.
Jasno se vidi pridanak, koji će biti dobar oslonac drvcetu, pa sam na osnovu njegovog izgleda mogla da predpostavim kako cu ga oblikovati.
Korenje sam pažljivo razmrsila da bi se što manje iskidalo. Dosta toga je otpalo, ali je dovoljno i ostalo.
Vidi se kako je kružno raslo po posudi, pa je najdeblje dobilo lepa zakrivljenja.
Pošto je većina jakog korenja odmah ispod nebarija raslo horizontalno, odlučila sam da sadnicu postavim na kamen, i to pljosnatog oblika, tako da veci deo bude postavljen na ravnoj ploči. Sivkasto beli, rečni kamen će biti dobar kontrast tamnoj kori i tamnozelenoj, igličastoj krošnji.
Jedan deo korenja je bio predugačak pa sam ga odsekla.
Preostalo korenje sam rasporedila po ravnom delu kamena, privezala kanapom, tako da drvce stabilno stoji na njemu.
Sledi priprema posude, otvor zastićen mrežicom, drenaža pa nasipanje zemlje, a onda smo smestili muga u posudu u kojoj će razvijati koren naredne 2 do 3 godine. Kamen sam potpuno prekrila zemljom kako bi se drvce sigurno primilo.
Nisam umotavala gornji deo korena najlonom i fiksirala za kamen, jer je koren prilično odgovarao kamenu i obrnuto. Prekrila sam ga zemljom i dobro je utisnula svuda oko kamena i preko njega.
Naravno, obavezno zalivanje.
Obično prekrivam mahovinom površinu zemlje, da se prilikom zalivanja ne bi osipala, a i iz estetskih razloga. Uz redovno zalivanje i sunčan položaj, mugo je preživeo presađivanje i došlo je vreme za orezivanje i oblikovenje grana. Prilikom narednih presađivanja, kamen ću izdzati iz zemlje tako da će biti na površini posude.
Orezivanje, ožičavanje i oblikovanje je najinteresantniji deo radova. Osim što se ožičavanjem dobija odgovarajuca forma ona je značajna i zbog bržeg i lakšeg razvoja drvca. Razdvojene grane dobijaju više svelosti, čime se podstiče razgranavanje u unutrašnjosti krošnje, a cirkulacija vazduha medju granama i lišćem je veća, što naravno biljku održava zdravom. Ovaj mugo je bio u radionici predmet prezentacije (decembar 2008.), pa je bilo više učesnika u oblikovanju. Naravno, bilo je više predloga, ali nije izgubio mnogo od svog prirodnog izgleda, sto mi je i bio cilj.
Dobro je uvek pregledati biljku iznova, uporediti grane, posmatrati njene mogućnosti i primeniti osnovna pravila prilikom orezivanja i ožičavanja. Kada se osmisli izgled i odredi stil kojim će oblikovanje i biti vođeno, onda se odstranjuje višak grana. Raspored debljih grana od donjeg dela stabla do vrha drvca i razmak među njima, uvek mora biti ispoštovan.
Višak sitnijih grana sa strane drvceta, koje ce biti “otkriveno”, daje mogućnost kreiranja “jina”. Tu granu smo ostavili dužu za samo par milimetara. Sve ostale su sečene uz samo stablo, ravnim rezom. Konstatovali smo da smola na rezovima miriše kao kora limuna, na opšte iznenađenje.
Ožičavanje je ujedno i finalni rad u zimskim danima.
Bakarna žica se postavlja na granu pod uglom od 45 stepeni i obavija oko grane, tako da se formira spirala koja će čvrsto držati željeni oblik, od unutrašnjosti stabla do vrha grane.
Ne treba je suviše zatezati, da se ne bi urezivala u koru i tako ostavljala ožiljke.
Žicu treba omotavati oko grane, a ne obrnuto, i pri tom sačuvati sto veći broj iglica.
Pažljivo savijati grane i formirati oblik. Nikada ne kriviti granu do pucanja. Četinar je lakši za oblikovanje jer su njegove grane elastične, ali isto tako je potreban jako dug period navikavanja na određen položaj do potpunog uklanjanja žice. Po pravilu, nova žica se postavlja svakih 3 do 4 meseca u zavisnosti od rasta, tj. odebljavanja grana. Moj predlog je bio da oblikujemo drvce u stilu “vetrom nošeni” (fukinagashi), pa smo savili vrh a kraj žice prikačili za rupu na dnu posude, i ostale grane povili i rasporedili.
Tako smo i završili prvo oblikovanje muga koji posle celokupnog postupka izgleda ovako: